[…] Савладах препреке византијских заповедника лета 1189. године од рођења нашег Исуса Христа. Немачки цар Фридрих Први Барбароса доможе се Ниша, а тамо га свечано дочекаше Стефан Немања и брат му Страцимир.
[С.Н.] Као што си видео ми смо спремили најбољи могући дочек, како и приличи твом величанству и твом великом крсташком походу. Спремни смо да обезбедимо храну по више него приступачној цени. Спремни смо да обезбедимо сигуран пролаз војсци кроз целу нашу територију, ако узатреба да дамо и војну помоћ од 20.000 војника.
[Ф.Б.] Моја намера је као што знате, ослобађање светог града Јерусалима, а што се Цариграда тиче, ми смо љубитељи мира и поверења и не желимо ратом да опустошимо ниједну хришћанску земљу. Наравно уколико нaм Цариград обезбеди миран пролаз.
[С.Н.] А у супротном, ако не обезбеди пролаз?
[Ф.Б.] А у супротном, обезбедићемо пролаз мачем.
…
[Ф.Б.] Нисам могао пред свима да ти кажем, оно што заиста мислим, jер свуда, ама баш свуда, и код тебе и код мене има шпијуна који одма дојаве оно што треба.
Је ли, што ти ту твоју Србију не би подигао мало више горе, на север?
[С.Н.] Или да се та Немачка мало спусти на југ?
[Ф.Б.] Договорено!
[С.Н.] Договорено!
Ђорђе Дамјанић VIII-3
