Михајло Идворски Пупин (1854-1935) био је научник, проналазач, професор на Универзитету Колумбија, носила југословенског одликовања Бели орао Првог реда и почасниконзул Србије у САД.
Био је и један од оснивача и дугогодишњи председник Српског народног савеза у Америци. Добитник је Пулицерове награде (1924.) за аутобиографско дело „Од пашњака до научењака“.
Михајло Пупин је током свог научног и експерименталног рада дао значајне закључке важне за поља вишеструке телеграфије, бежичне телеграфије и телефоније, потом рентгенологије, а има и великих заслуга за развој електротехнике. Такође је заслужан и за проналазак Пупинових калемова.
Добитник је многих научних награда и медаља, био је члан Америчке академије наука, Српске краљевске академије и почасни доктор 18 универзитета.
Биографија
Михајло Пупин рођен је 1854. године у селу Идвор (данас у oпштини Ковачица) у Банату. Отац му се звао Константин, а мајка Олимпијада. Имао је четворицу браће и пет сестара. Пупин се оженио 1888. године Американком Саром Катарином Џексон из Њујорка са којом је имао ћерку Барбару. У браку су живели 8 година, јер је супруга умрла од упале плућа. Умро је 1935. године у Њујорку и сахрањен је на гробљу Вудлон у Бронксу.
Образовање
Школовао се у свом родном месту па у Панчеву, Прагу и у Америци. Био је студент Колумбија колеџа у Њујорку. Затим одлази на студије у Велику Британију па затим и у Берлин.
Академска каријера и научно-истраживачки рад
Михајло Пупин је започео каријеру наставника на Универзитету Колумбија 1889. године где је радио пуних четрдесет година. Постао је редовни професор 1901.
