Постоје награде које се не мере само признањем, дипломом или пехаром. Постоје награде које постају успомена за цео живот.
Једна таква успомена створена је данас на Кајмакчалану, где смо у оквиру наградног путовања за остварен успех на конкурсу „Мој јунак са Солунског фронта“на Видовдан ове године, имали част да заједно са нашим учеником Николом Бирчанином, 7/4, пешке пређемо пут од подножја до самог врха Кајмакчалана и да се истим путем вратимо.
Николин успех на овом конкурсу за нас није само освојено признање. Он је потврда да труд, знање, истрајност и љубав према историји имају посебну вредност. Његов рад нас је подсетио да млади људи и данас могу да чувају сећање на оне који су својим животима исписивали најтежа поглавља наше историје.
Зато је за нас, као школу и наставнике, било посебно поносно и емотивно стајати са Николом на месту о коме је писао – на Кајмакчалану, пред Капелом храбрих.
Тамо, далеко од учионице и уџбеника, историја добија једну потпуно другу снагу. Сваки корак до врха био је сусрет са прошлошћу, са страдањем, храброшћу и жртвом српских војника Солунског фронта.
А када се на врху Кајмакчалана погледа око себе, постаје јасно да се не стоји само на планини. Стоји се на месту које чува сећање једног народа.
Поносни смо на нашег Николу – не само због награде коју је освојио, већ и због начина на који је својим успехом показао да се историја може волети, истраживати и чувати од заборава.
Ово путовање било је више од награде. Било је путовање кроз историју, сећање и вредности које треба преносити будућим генерацијама.
Никола је својим радом направио први корак. На Видовдан смо заједно направили још много корака – све до врха Кајмакчалана.
Слава и вечна хвала јунацима Солунског фронта!
Слава и вечна хвала јунацима Кајмакчалана.
Да се памти. Да се поштује. Да се никада не заборави.
наставница историје
Жана Симић
